Уједињена Србија > Огранак Градишка > Вести > Срђан Пуцар – Огњиште

Срђан Пуцар – Огњиште

Прољеће, божур не цвјета
Црни облак тужну кишу лије,
Милица вртом не шета,
Славни Милош на огњишту није.

Плави Ибар туђе цвијеће носи,
Бијели соко издише у роси,
Народ тужну пјесму пјева :
Ко је Србин,кад Призрена нема.

Празни су нам манастири,
Још празније наше душе.
На гробовима наших стари’
Тужни вјетар гране њише.

Ал’ кандило је упаљено!
Дим тамјана до небеса
Носи наше старо звоно,
Звоно старе Цркве,
Дечана и Грачанице.

Вратићемо што је наше!
Заклињем се ја свечано!
Нису наши за заборав
Живот дали.

Промјенили нису вјеру славну,
Христову вјеру Православну.
Сазидали торањ до небеса,
Да се чује наса пјесма,
Да се ори наше звоно,
Да се чује до Русије,
Да се зна шта смо,ко смо!

Славни кнеже,за нас Бога моли,
Стара рана у туђини боли.
На молитви жеља нам је иста -
ВЕЛИКА СРБИЈА У НАРУЧЈУ ХРИСТА.

ujedinjenasrbija.rs