Уједињена Србија > Огранак Градишка > Вести > Марко Шукало – Даруј

Марко Шукало – Даруј

Не причај о светлости,
довољно је да светлиш!

Нек’ дела теку,
нека нас претеку,
и сведоче мирно, из сенке,
да смо били и ходили,
да смо образ, душу сачували!
Да смо пустили сузу меку,
у сећање дуго, немирну реку,
уградили камен у темељ живота,
то је срж и постојања лепота!

Посадисмо семе, ко маково зрно,
да се развије у моћно дрво,
чије ће гране даровати хлада
и птици селици,
уморној од пута,
и пужу и јежу,
црвчку свирачу,
шумском забављачу,
али и змији,
нек одмори и она,
јер не гледа дрво
ко је каква соја…

Свима ће судити неко,
чини се много далеко,
а ипак довољно близу!
И пресудиће дрвету
ако хлада не да
послаће црва,
да га изједа,
опомене и свест пробуди;
сви смо пролазни,
само смо људи.

Земаљско је кратка даха,
као патња сиромаха,
и негде, тамо далеко,
где теку мед и млеко,
где се чују трубе мила звука,
где престаје вековна мука,
и опојна белина крила шири,
где су наши сви пастири,
где је Творчев светли престо;
праведнима биће место!

Зато хлада даруј и ти,
као оно дрво младо,
тада ћеш мирно снити,
мирно биће твоје стадо!

ujedinjenasrbija.rs